Str 010 Moj dolazak na svit

Moj dolazak na svit Krapljanska su se dica svudi rađala, ne samo u Krapnu u kući, nego i u polju, u brodi, na mulu, na putu – di bi se desilo. Obabili bi ih oni koji bi bili u blizini, najviše ženske, a moglo je bome dopasti i muškoga. Tako je Ivan Gatarin obabija Vinku, ženu Kokca Mićina (Srećko Milutin), pod škafon u Gatarinoj brodi na Mirinu. Vinka je u polju napalikovala brime trave i nosila ga na glavi kad je ćutila porođajne trudove. Ženske su joj pomogle da se ukrca u brod, a Ivan je iša po nož, kojin je pririza pupak. Malu su curicu stavili u škip, u koji su sigurno stavili koju robu na koju su je položili. Ivan je upotrebija britulin za navraćanje loz.

Sekri i sekrve su tirali mlade neviste u polje, neka radu, nije bilo stati doma i čekati na porod, pa nije čudo da su se dica svudi rađala. Jerbo je moja mater bila već u godinami kad je zanila i bila kuljava smanon, moj otac se boja da ne bude komplikacij, pa je unaprid planira da mu se dite rodi u bolnici u gradu. Plan mu se ostvarija, iako mu se dite moglo roditi pod lozon na dijanici u Mitra Brkića u Dubravi ili Donjemu polju, di je moja mater odila u žurnatu trgati par dan prije moga rodjenja. Krapljani su počimali trgati krajen osmoga na krčevima, di je zemlja tanka, s puno škril, pa se zemlja ugrije i grojze brže zazdrije nego u polju, di je zemlja deblja i vlažnija. U polju se počimalo trgati u devetomu pa do sride desetoga miseca. Prvi bi počimali oni koji su ostali bez vina jer bi sve popili. Na sedamnest devetoga 1940., popodne, moja mater je ćutila porodilj- ne bolove. Govorila je sa svojon materon Katon Mlinaricon, koja je rodila sedmero dicev i nije joj tribalo puno da ukapira da je doša dan poroda. Poslali su nikoga da reče momu ocu, koji je trga u rodice Marije Godinove, pa je on iša drito na poštu, oklen su telefonirali u bolnicu, u grad da dođe bolnička auta po mater na Brodaricu. Mater su izvrgli na Brodaricu, išla je u strica Činjća, čija je kuća na livu ruku, pedeset metri prije kuće moga strica Leve, i čekala više od ure na autu, koja je došla dok je još bilo dana. U bolnici su je svukli, okupali i pripremili za porod. Drugi dan, osa- mnestoga devetoga, rano ujutro, oko tri ure, rodija san se. Babica je u to vrime u bolnici bila Krapljanka Zorka Jurić Poluševa, koja je mater oba- bila, šta je za moju mater bilo ugodnije nego da je bila koja tuja. Izgleda da porod nije bija baš jednostavan, pa me je babica uvatila s dva prsta za obraz i potezala da izađen. Otisci prstiju bili su ka dvi trišnje; nisan bija lip s te dvi crvene maće, pa me druge dvi rodilje u sobi nisu tile gledati iz praznovirja, da se i njinjovoj dici čakod takvoga ne dogodi. Posli jedne šetemane trišnje su nestale i ja san posta, ka i svaka beba, dosta lipo dite.